Profil na Fejsbuku ugasilo 11 miliona ljudi

Najveća društvena mreža Facebook izgubila je jedanaest miliona korisnika posle objavljivanja dokaza da je specijalne službe koriste za svoje potrebe.

Слика

Devet miliona ljudi u SAD-u i dva miliona u Velikoj Britaniji izbrisalo je svoje profile.

Kako navode mediji, masovna gašenja profila izazvana su nedavnim otkrićem bivšeg agenta Edvarda Snoudena da je ova mreža „pod prismotrom“.

Prema istraživanju Univerziteta u Beču, 40 odsto korisnika koji su ugasili profil strahuje da neko može da koristi njihove lične podatke.

Oko 13 posto njih tvrdi da su napustili Fejsbuk jer nisu zadovoljni radom mreže ili zbog toga što su izgubili interesovanje.

 

 

Preuzeto sa link-a.

Advertisements

Online škole

Posle malog odmora vraćamo se temi internet i mi. Ovog puta govorićemo o online školama koja su od velike koristi učenicima, profesorima a i roditeljima.
online
Kako tehnologija raste tako raste i naša želja da sebi olakšamo mnoge stvari pa i učenje preko interneta. Moja škola ima blog pod nazivom ’’Otvorena škola’’ gde na tom blogu učenici mogu neći nastavni materijal za učenje, vežbanje kod kuće. Takođe jedna jako olakšavajuća stvar je kada smo sprečeni da odemo u školu, naš profesor postavi nastavni materijal za taj dan i to je jedan plus za nas da ne izostajemo iz gradiva.

Danas mnogi fakulteti imaju online predavanja što studetima olakšava ako nisu trenutno u tom gradu da prate online predavanja. Dok je u svetu to i naprednije, na online škola profesori redovno objavljaju ocene svojih učenika tako da roditelji imaju uvid u to koje ocene njihovi učenici zarade u školi.

Koristi od interneta

U mlađem uzrastu Internet je za dete potpuno beskoristan, s
obzirom na to da ono nije u stanju da pojmi njegov pravi smisao i
funkciju. Većem broju dece ovaj medij je čak i dosadan, a način
komuniciranja na njemu – bezličan. U slučajevima kada dete samo
pronađe nekakav – njemu dostupan – smisao Interneta, ono ga svakako
neće korisno upotrebiti, a najčešće će to biti samo besmisleno
«muljanje» po sajtovima. Ono što bi na Internetu moglo da privuče
dete u mlađem uzrastu jesu prevashodno aktivne igrice, koje su u većini
slučajeva nasilne i predviđene za gubljenje vremena. Sve dok dete ne
bude u stanju da racionalnim putem pronađe istinski smisao Interneta,
ovaj medij nikako ne bi trebalo da mu se nameće silom. Faza učenja
rada na računaru opredeliće ga za Internet, te će ono ubrzo postati
svesno želje za njegovom kreativnom upotrebom. Na samom početku
dete treba usmeriti na sadržaje koji bi mu mogli biti
interesantni:
najbolje na one koji su u vezi sa hobijem i školom. S obzirom na to da
dete u početku i nije svesno mnogobrojnih mogućnosti Interneta,
neće ni imati priliku, a ni potrebu da istražuje u drugim pravcima, od
kojih neki mogu biti izrazito opasni.

Pravci prevencije

Zadatak roditelja sastoji se u tome da upute svoje dete ka onom što
je za njega dobro i korisno, a da ga odvrate od onog što je i beskorisno
i opasno. Stav “Bolje da je u sobi, barem znam gde je…” ne pruža
nikakvu sigurnost, ukoliko dete komunicira sa zlonamernicima i
upija njihove pogubne ideje putem Interneta. Pasivnost roditelja igra
ključnu ulogu u visokom stepenu rizika koji preti njihovom detetu.
Oni bi trebalo da budu svesni činjenice da, kada svom detetu kupuju
računar, i sami zajedno sa njim kreću u novi svet za koji ne treba puno
znanja, ali je potrebno mnogo opreza, posvećenosti i neprestanog
proučavanja detetovih interesovanja.

Pravci prevencije:
– upoznavanje roditelja sa detetovim interesovanjima
– upućivanje deteta na mogućnosti korisne upotrebe računara
– nenapadno nametanje pravaca njegovog korišćenja
– softversko ograničenje računara bez detetovog znanja
– pregled istorije korišćenja Interneta i računarskih programa
-razgovor o sajtovima koje dete posećuje i komentarisanje njihovih
dobrih i loših karakteristika
Ipak, najbolje preventivno rešenje jeste učešće roditelja u dečijim
aktivnostima i njihovo neumorno upućivanje dece na to da sama nauče
da prave razliku između dobrog i lošeg. Mnogo je načina da
zlonamernici priđu deci, a sama deca bi, uz pomoć roditelja, trebalo da
nauče ih prepoznaju već u početnom stadijumu, i to na generalnom nivou, te da odlučno od sebe odbijaju takve kontakte.

Izazovi za decu

Današnja sredstva komunikacije dostupna su i najmlađem uzrastu, a
njihova nekontrolisana upotreba u sprezi sa prirodom dece koju odlikuju
želja za zabavom, radoznalost i naivnost – u znatnoj meri uvećava stepen
rizika od nasilja na Internetu. U najmlađem dobu, ove suštinske odlike
deteta predstavljaju najplodnije tle za najrazličitije zloupotrebe, dok je u
starijem dobu prisutan još i snažan uticaj okoline.
Uticaj okoline oblikuje se najčešće u društvu korisnika mreže koji svoja
zanimljiva sajber iskustva prenose na vršnjake. Sasvim je uobičajeno
da kod dece preovladava želja da se iskusi ono što su iskusili i njihovi
vršnjaci.
Izazova može da bude mnogo, a kreatori sajtova će ih u svako doba imati
u vidu, ne bi li nekako uspeli da postignu svoje ciljeve. S druge strane,
roditelji bi u svakom trenutku trebalo da drže na umu činjenicu da se njihovo dete ne igra sa računarom nego sa ljudima koji osmišljavaju sajtove
i računarske igrice sa nekim ciljem, najčešće negativnim po određenu
vrstu korisnika. Čak i ako su ti uticaji naizgled neutralni, ipak ostavljaju negativne posledice, jer preterano upijanje besmislenih i beskorisnih
informacija može da predstavlja uzaludno izgubljen deo detinjstva.
Računar detetu treba predstaviti kao alatku za koristan rad, a ne kao
sredstvo za beskonačnu igru i zabavu.
Drugi korak predstavljaju igrice koje zaslepljuju um. Retke su,
međutim, korisne igre, a takve se često smatraju i dosadnim.
Računarske igrice predstavljaju jedan od negativnih oblika zabave
koji nudi Internet, budući da pritajeno vrše veliki uticaj na ponašanje i
identifikaciju ličnosti deteta.
Treći korak jeste upravo Internet, sa svim svojim dobrim i lošim karakteristikama. Suštinski, Internet uopšte nije nekakvo zlo koje se nameće
savremenom čoveku. Kao i sve drugo, i Internet ima svoje dobre i loše
aspekte. Kao i u svim drugim segmentima života, i na Internetu će se
uvek naći neko ko će iskoristiti ponuđene mogućnosti za realizaciju
svojih loših namera.
Ono što je od strane roditelja neophodno učiniti na samom početku
upoznavanja deteta sa računarom, jeste da se njegova mašta
usmeri prema njegovim osnovnim interesovanjima. Odnos prema
računaru mora biti kanalisan prema njegovim pozitivnim upotrebnim
vrednostima.
Najveći deo problema sadrži se u shvatanju Interneta kao dela
računara, ali i u tome što se na njega gleda više kao na igru nego na
korisnu stvar.
Roditeljima dodatnu lažnu bezbednost pruža osećaj da je dete
koje surfuje po Internetu ipak sve vreme kod kuće, u svojoj sobi.
Međutim, pedofili razgovaraju sa njihovom decom svega par metara
od dnevne sobe u kojoj oni borave. Decu su roditelji ranije učili da ne
stupaju u kontakt sa nepoznatim osobama, ali danas oni jednostavno
ne shvataju da je Internet kanal sa najbogatijim mogućnostima
komunikacije i da je njihovo dete u visoko rizičnom položaju, budući da
svakodnevno stupa u kontakt sa gomilom nepoznatih i potencijalno
opasnih ljudi.

Blud

Jedan od najrasprostranjenijih načina zloupotrebe maloletnika na Internetu jeste blud. Istraživanja sprovedena u Hrvatskoj potvrdila su rezultate svetske statistike po kojima svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak dožive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Negativnim
sadržajima na Internetu najizloženija su deca predtinejdžerskog i tinejdžerskog doba – u uzrastu od 10. do 13. godina koja još uvek nisu u stanju da definišu sebe, niti mogu tako lako da uoče razliku između normalnog i neuobičajenog stava drugih odraslih osoba prema
njima, zbog čega i jesu najpodložnija uticajima. Napadi na njih su direktni i nasilni, a počinju uglavnom druženjem na forumima i u Chatsobama, sistemom lažnog predstavljanja «lovaca». Nakon određenog vremena druženja i sticanja poverenja kod žrtve, «lovac» zakazuje lični
sastanak. Maloletnik je ubeđen da treba da se upozna sa vršnjakom, a iznenađenje koje će uslediti po susretu završiće se, u većini slučajeva, nasiljem. Posle toga, žrtva se ucenom i strahom primorava na ćutanje i ponavljanje čina. Posledice, psihološke, a neretko i fizičke prirode, na njoj ostaju trajno i, kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasičnim
zlostavljanjem ili silovanjem.
O načinima zloupotreba se možete informisati na stranicama sajta:
http://www.internetservis.co.yu; teme: Trafiking, Trgovina organima,
Pornografska industrija, Vikend turizam, Pedofilija, Srbija.XXX, Sekte
na Internetu, Deprogramiranje dece.

Sugestija
Sugestija je oblik napada sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje, svesno ili
nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naročito stoga što može da rezultira teškim
bolestima, pa čak i smrtnim slučajevima. Lakši vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu žrtvu mogu se naći na sajtovima čiji sadržaji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vežbi i sličnih aktivnosti.Ciljnu grupu ovakvih sajtova čine u najvećoj meri devojčice
tinejdžerskog uzrasta.

Krađa

Krađa
Krađa u direktnom ili indirektnom obliku (u kojoj žrtva i
ne mora svesno učestvovati) treća je vrsta zloupotrebe maloletnika
preko Interneta. Kao i u prethodnom slučaju, u direktnoj formi uticaja
na potencijalnu žrtvu, zloupotreba se vrši tako što joj se u početku
jasno stavlja do znanja stepen rizika u koji se upušta, ali i visoka dobit
koja iz toga proizilazi. U indirektnoj formi, uticaj se formira postepeno,
tako da potencijalna žrtva najčešće i nije svesna rizika do samog kraja:
njoj se strpljivo prilazi metodom stvaranja međusobnog poverenja.
Na sajtovima se često nudi pomoć tipa savetovališta koje ima za cilj
prepoznavanje psihološkog profila maloletnika, oko kojeg se naizgled
stvara prijateljsko i zaštitničko okruženje. U daljoj komunikaciji
od žrtve se prikupljaju infomacije u vezi sa njenim materijalnim
statusom, porodicom, navikama itd. Razvoj situacije u najvećoj meri
zavisi od pomenutih faktora: prikupljeni podaci o terminima izlaska
članova porodice iz kuće i vrednostima koje ona poseduje omogućuje
jednostavnu i lako izvodljivu pljačku. U drugim varijantama, u istu
svrhu moguće je iskoristiti i informacije o brojevima kreditnih kartica
kojima maloletnik plaća svoje učešće u nagradnim igrama. Takođe, sve
češće smo svedoci i potpune krađe identiteta u zapadnim zemljama i
sve češće u Srbiji. Najčešće žrtve ovakve vrste zloupotrebe jesu deca
sa srednjim ili dobrim materijalnim statusom porodica iz kojih potiču,
kao i adolescenti koji traže savete ili učestvuju u nagradnim igrama,
anketama i sličnim vidovima zabave. Materijalni gubitak u ovim
slučajevima brz je i trenutan, mada postoje i primeri koji se, doduše,
javljaju znatno ređe – da se brojevi kreditnih kartica koriste tokom
dužeg perioda, pri čemu se sa računa skidaju manji iznosi u određenim
vremenskim intervalima.

Vršnjačko nasilje

Vršnjačkim nasiljem putem Interneta naziva se podsticanje grupne
mržnje, napadi na privatnost, uznemiravanje, praćenje, vređanje,
nesavestan pristup štetnim sadržajima i širenje nasilnih i uvredljivih
komentara. Ono može uključivati još i slanje okrutnih, zlobnih, nekad
i pretećih poruka, kao i kreiranje Internet stranica koje sadrže priče,
crteže, slike i šale na račun vršnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na
postavljanje fotografija vršnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev
posetiocima da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno
da glasaju za osobu koja je najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u
školi. Deca na nekoj od popularnih Internet stranica neretko traže od
ostalih da navedu ime i opis osobe koju najviše mrze, sa ciljem da žrtvu
osramote pred što većim brojem ljudi. U nasilje na Internetu spada i
“provaljivanje” u tuđe e-mail adrese, te slanje zlobnih i neugodnih
sadržaja drugima. Za nasilje među vršnjacima karakteristično je
nekoliko oblika komunikacije, uključujući zvuk, animacije i fotografije,
s tim što se ono najčešće izvodi u takvim komunikacijskim vidovima u
kojima identitet počinilaca može ostati – a najčešće i ostaje – skriven. Nedostatak socijalnih i kontekstualnih naznaka, kao što su govor tela i ton glasa, može imati mnoštvo učinaka,
budući da u ovom slučaju ne postoji opipljiva, afektivna povratna informacija
o tome da li je određeno ponašanje u komunikaciji prouzrokovalo štetu
sagovorniku. Anonimnost počiniocima online-nasilja daje osećanje
slobode od odgovornosti i mogućnost da nekažnjeno narušavaju socijalne
norme i ograničenja. U svim navedenim slučajevima žrtve su uglavnom deca koja su svojom voljom prišla rizičnim sadržajima i prihvatila izazov. Zakon o slobodi medija jedna je od najvećih prepreka u instaliranju agresivnijeg legalnog mehanizma zaštite dece od svih vrsta
iskorišćavanja u sajber prostoru.

Ilegalna trgovina

Prodaja i distribucija ilegalnih artikala – medikamenata, narkotika,
oružja i slično predstavlja oblik delovanja vezan uglavnom za sektaške
organizacije i kriminalističke grupe. Privlačenje članova ostvaruje se
preko ponuda o brzoj zaradi, ali se već po prvom obavljenom poslu
žrtva ucenjuje i silom primorava na dalje usluge. Najčešće žrtve su
deca uzrasta od 12 godina pa nadalje, koja potiču iz porodica sa
margine društva, sa teškim materijalnim i socijalnim statusom. U
želji za brzom i lakom zaradom, kojom bi bilo moguće izbaviti se iz
egzistencijalnih nedaća, ta deca svesno prihvataju rizik ovakvog
posla, odlučni da ga obave samo jednom i da se potom iz njega
izvuku. U početku zaista nema laži i primoravanja: žrtvama se jasno
daje do znanja u čemu se njihov posao sastoji i koji je njegov istinski
cilj, ali im se obećavaju i ogromne novčane nagrade, s tim što su ova
obećanja redovno propraćena pričama o boljoj i svetlijoj budućnosti.
Međutim, čitava priča obično se završava hapšenjem ove dece posle
samo nekoliko obavljenih poslova, te njihovim zatvaranjem u kaznene
ustanove na kraće ili duže vreme.

Trafiking

Trafiking je među prvim u nizu zloupotrebe. Na poslovnim sajtovima
najčešće maskiran u vidu veoma primamljivih ponuda za dobro plaćen
posao u inostranstvu. Posetiocima ovih sajtova nudi se mogućnost da,
uz malo truda sa poveriocem posla (i to o njegovom trošku), dobiju
posao na određeno vreme. Saradnja se pri tom obično dokumentuje
lažnim ugovorima i garancijama, ne bi li sve izgledalo krajnje uverljivo i
verodostojno.
Žrtva na sajtu popunjava formular-prijavu sa detaljnim informacijama
o svom materijalnom, porodičnom i zdravstvenom statusu, čime u
potpunosti otkriva svoj profil po kojem će se vršiti dalji uticaj. Kada
sa liste prijava «otpadnu» rizični slučajevi, sa onima koji su ušli u
uži krug organizuju se lični kontakti, da bi u završnoj klasifikaciji
bivali regrutovani isključivo «bezbedni» pojedinci koji se veoma
lako «pakuju» za put, pri čemu im se sugeriše njegova tajnost pod
izgovorom «navale kandidata» na dobar posao. Žrtve trafikinga
najčešće su deca u uzrastu od 12-22 godine, sa niskim materijalnim
i socijalnim statusom porodica iz kojih potiču. Oni uvek završavaju
kao jeftina radna snaga u inostranstvu, gde su, lišeni pasoša i novca,
primorani da se bave ili prostitucijom ili teškim fizičkim radom koji nije
plaćen. Daljim direktnim ucenama i zastrašivanjima, žrtve trafikinga
postaju dugoročni robovi.