Monthly Archives: maj 2013

Sa trudom išta, bez truda ništa..

Svakog dana se susrećemo sa internetom, kako se tehnologija usavršava tako i mi dobijamo želju da sve to istražimo. Međutim kao što i u stvarnom svetu postoje mnoge opasnosti tako i na internetu vladaju razne opasnosti. Zato smo dana 22.05.2013. godine u omladinskom klubu održali radionicu na temu „ Bezbednost na internet„, akcenat na ovoj radionici su bili stavljeni na društvene mreže ( Facebook, Twitter, My space..).
Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.. Na radionici smo sproveli malo putovanje kroz zaštite na društvenim mrežama, objasnili smo da samo jednim klikom možemo zatražiti da slika koja nas ugrožava bude uklonjena ili blokirati osobu koja remeti nas mir. Učesnici radionice su sa nama podelili svoja dobra i loša iskustva, i jednoglasno se složili da se ponekad ne osecaju bezbedno kada surfuju internetom.
Gde nije mira, nema ni sreće. Na kraju radionice smo napravili rezime gde su učesnici izrazili svoje zadovoljsto jer su saznali kako da se zaštite od opasnosti koje vladaju internetom i društvenim mrežama, takođe su rekli da će sada mnogo srećnije surfovati i četovati jer znaju kako da se zaštite. 🙂

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Advertisements

Radionica sa učenicima škole „Vuk Karadžić„

Dana 27.05.2013. godine, u prostorijama naše škole smo održale radionice na temu „Bezbednost na internetu„. Ovu radionicu smo odradile sa učenicima sednog razreda, osnovne škole „Vuk Karadžić„. Malo smo pričali teorijski… Dok smo mi pričale dečica su nas sa zadovoljstvom slušala i pamtila sve važne podatke, otvoreno su sarađivali i postavljali mnoga pitanja. U okviru radionice smo osmislile jednu igricu gde su se deca delila po grupama i osmislili svoj pano sta oni najčešće rade na internetu, kako oni vide internet i napisali neke, za njih ključne reči. Njihove ideje su nama bila jako zanimljive i shvatile smo da su oni jako zadovolji ovom radionicom kao i mi… Još jednom se zahvaljujemo školi „Vuk Karadžić„ i njihovim učenicima na fer i korektnoj saradnji. A u prilogu postavljamo slike, sa pokušajem da prenesemo barem delić atmosfere sa radionica. U narednim danima slede i radionice sa učenicima iz druge dve osnovne škole u gradu. 🙂

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Saveti za roditelje – prezentacija

Kao što smo pažnju posvetili davanju saveta deci, tako smo i za roditelje spremili prezentaciju o savetima kako zaštiti svoje dete na internetu..

Saveti za roditelje

Podelimo iskustva sa osnovcima

Na osnovu istraživanja koje smo izvršile anketiranjem učenika viših razreda osnovnih škola u Knjaževcu, zaključile smo da je neophodno decu i njihove roditelje na neki način edukovati za bezbedno korišćenje interneta.
Na osnovu rezultata ankete, došle smo do zaključka da učenici sedmog razreda masovnije počinju sa korišćenjem društvenih mreža, odnosno, prvenstveno Facebooka. U tom uzrastu je najviše onih koji su kontaktirali sa nepoznatim osobama ili imali bilo kakve neprijatnosti… Takođe, u tom uzrastu provode puno vremena na internetu i igrajući neke igrice. Zbog toga smo odlučile da najpre za te učenike organizujemo edukativne radionice na tu temu, a da akciju zatim nastavimo i sa šestacima… To bi smo uradile u saradnji sa njihovim odeljenjskim starešinama. Kasnije, planiramo i rad na širem nivou, na nivou grada.

Za sledeću nedelju najavljujemo radionice u prostorijama naše škole, prema rasporedu dostavljenom osnovnim školama…

U ponedeljak počinjemo sa sedmacima druge smene Osnovne škole „Vuk Karadzić“, a učenici prve smene u sredu.

Sedmaci Osnovne škole „Dimitrije Todorović Kaplar“ u utorak pre podne druga smena, a u sredu posle podne prva.

Za četvrtak i petak ostaju termini za radionice sa sedmacima Osnovne škole „Dubrava“.

Imajući u vidu da nam letnji raspust kuca na vrata, na tim prvim radionicama biće dogovoren i dalji raspored rada letnjih učionica.

Šta je to ASK.FM ?

Sakupljanje salveta, igranje klikera, domina ili prosto čtanje neke dobre knjige mnoga deca su zamenila odgovaranjem na ASK.FM. Neki roditelji znaju sta je to, dok sa druge strane mnogi roditelji nisu svesni šta njihova deca rade u slobodno vreme. Iz tog razloga, rešile smo da osmislimo mali tekst o ovom sajtu.

1405460699_1358781416

Ask.fm je osnovan juna 2010. godine u Litvaniji kao rival Formspring-a i reč je o sajtu po principu socijalne mreže koji se bazira na postavljanju pitanja i odgovaranju, a pritom imate mogućnost da ostanete anonimni. Ask.fm po nekoj proceni ima 20 miliona registrovanih korisnika.
Iako je ask.fm stvoren za druzenje on se pretvorio u nesto sasvim drugo, evo malo realnosti..
Ovaj sajt je stvoren za razonodu, druženje, upoznavanje, mada se sve to okrenulo i ovaj sajt sve više sluzi za sticanje popularnosti, prozivka, ogovranje drugih pa čak i pisanje uvreda, neistina. Ako ste korisnik društvene mreze Fejsbuk, onda ste verovatno primetili da na početnoj strani sve više izlaze obajve tipa „Pitaj, dosadno, odgovaram i videom, ocenjivanje„ sa sajta ask.fm. Ali nešto što je još veći probem jeste što se ovakvom sajtu pridruzuju i deca uzrasta 10 godina imanje, ta deca su u većini slučaja željana pažnje i neke popularnosti.
Treba se pričati o ovome. Mora! Neki roditelji ne znaju šta njihova deca rade, dok neki i učestvuju u snimanju i davanju odgovora na postavljena anonimna pitanja. Treba pričati o tom problem, jer deca postaju nasilna, otudjena, puna nekog besa i mrznje.

Nekoliko primera odgovora dece na Ask.fm-u:

575840_440646459357199_983486965_n

2j4x6ya

Untitled

Internet prevare decenije

U prošlom članku smo pisali o internet prevarama. Možemo reći da se prevare dešavaju svakog dana svuda u svetu. U ovom članku ćemo navesti najčešće internet prevare. Možda se u nekom primeru čak i pronađete.

Nigerijska “419” prevara: Prva internet prevara koja predstavlja modernu verziju prevare iz 1588. godine pod nazivom “španski zatvorenik”, u kojoj je prevarant ubeđivao potencijalnu žrtvu da je rođak bogataša kojeg je zarobio kralj Filip Drugi i kojeg je moguće osloboditi iz zatvora potplaćivanjem vlasti. Žrtvi se i nekoliko vekova ranije obećavalo ono što se obećava žrtvama verzije iste prevare digitalnog doba – višestruko uvećani novčani iznos od onoga koji žrtva daje kako bi pomogla bogatašu. Savremena verzija “španskog zarobljenika” obično podrazumeva email koji ćete dobiti od nekoga kome treba usluga transfera novčanih sredstava “zarobljenih” u dalekoj Nigeriji. Prevaranti obećavaju nagradu za pomoć uz uslov da prosledte početnu sumu (a reč je o vašem novcu!), obično preko Western Uniona, kao nadoknadu za bankarske troškove. Jednom kada pošaljete novac, prevaranti sa vašim novcem nestaju bez traga.

Inostrana lutrija: Prevara sa manje uverljivim scenarijom od prethodne. U emailu u kome vas obaveštavaju da se dobitnik lutrije u nekoj stranoj zemlji, u kojoj niste ni učestvovali, od vas će biti zatraženi lični podaci kako bi vam osvojeni novac bio uplaćen na račun. Kao i u slučaju nigerijske prevare, od žrtve se traži novac koji će pokriti troškove transfera nagrade. Naravno, osvojeni novac kao ni vlastiti koji ste uložili nikada nećete videti.

Dvostruka nigerijska prevara: Email sa obaveštenjem o osnovanom fondu za nadoknadu štete žrtvama nigerijske prevare. Šteta će vam navodno biti nadoknađena ukoliko uplatite 1000 dolara.

Odbegla mlada: Prelepa, mlada devojka, obično Ruskinja sa kojom ste se upoznali na internetu gori od želje da vas upozna, kao i vi nju. I taman kada do susreta treba da dođe, pojavljuju se problemi. Potreban joj je novac kako bi mogla da plati troškove puta. Kada dobije novac, više je nikada nećete videti.

Poslovna ponuda: Strana kompanija vam nudi posao koji naprosto ne možete da odbijete – mogućnost da zaradite i do 3000 dolara dnevno radeći od kuće. Naravno, moraćete da date podatke o svom računu u banci kojeg će prevaranti koristiti za čuvanje ukradenog novca a od vas biti zatraženo da im na njihov račun prebacite novac preko Western Uniona. Na taj način postajete saučesnik u izvršenju krivičnog dela (money mules).

Pomoć prijatelju u nevolji: Ne možete da pristupite svom Facebook, Hotmail ili nalogu na nekom drugom sajtu jer je hakovan a lozinka potrebna za prijavljivanje na nalog je promenjena. Za to vreme vaši prijatelji sa hakovanog naloga dobijaju poruku da ste u nevolji, da ste opljačkani negde u inostranstvu, i da vam je potrebna njihova pomoć kako biste platili hotelski račun.

Greška prilikom kupovine: Stari trik u verziji prilagođenoj internetu. Oglasili ste prodaju kuće ili automobila na nekom sajtu. Na oglas se javljaju prevaranti koji žele da odmah sklope posao sa vama i kupe to što prodajete. Šalju vam ček na kome je upisan veći iznos od ugovorenog. Dogovor je ovakav – vi zadržavate ček, ali ćete im poslati razliku, odnosno iznos koji je razlika između dogovorene cene i onoga koji stoji na čeku. Transfer obično ide preko Western Uniona. U trenutku kada shvatate da je ček bezvredan, već ste poslali svoj novac prevarantima.

Primeri prevara preuzeti sa http://www.informacija.rs/Clanci/Internet-prevare-decenije.html

Internet prevare

Internet kao virtualni svet poseduje veliki broj dobronamernih stvari, ali kao i u realnom svetu, i u svetu interneta postoje prevare. Prevare koje nas mogu koštati ako ne budemo pažljivi i ne prepoznamo prevare na vreme. Sajber kriminalci kontaktiraju žrtvu putem email adrese ili pak neke društvene mreže. Tom prilikom od žrtve zatraže lične podatke. Žrtve ne sluteći da je prevara, već samo neki posao ili nagrada koju je sajber kriminalac obećao, odaju svoje lične podatke, i tako postanu žrtve internet prevare. Najčešće su prevare prilikom online kupovine, internet mamci (obećane nagrade, dobitak na loto-u, romantične avanture, zaposlenje…), krađa ličnih podataka.

v210811p0

Obrati pažnju!
Iako pažljivo oko može lako da uoči mnoge od navedenih prevara, dobro je imati u vidu nekoliko caka za razotkrivanje „ćorka“.

  • Zlatno pravilo: što je ponuda povoljnija, to je manje verovatno da je istinita. Shodno tome, što ti više deluje da možeš izvući veću korist, to uloži više napora da proveriš da nije u pitanju lažna ponuda. Obavezno u pretraživaču proveri podatke koje imaš, a nije na odmet ni da se raspitaš kod drugih korisnika.
  • Obrati pažnju na ponuđene linkove! Naime, sastavni element velikog broja prevara na Internetu jeste ponuda da se poseti neki sajt. Odlazak na postojeću stranicu u najmanju ruku beleži samu posetu, što je samo po sebi rizično, a poseta zaraženim adresama otvara mogućnost instalacije malwarea.
  • Prilikom posete sajtovima za online trgovinu proveri da li se vide podaci o firmi koja organizuje prodaju, a ako se vide, nemoj da se libiš da lično stupiš u kontakt s tom firmom. Pored toga, moraju biti vidljivi uslovi prodaje, ugovori, obaveštenja o privatnosti korisnika i uslovima korišćenja sajta. Takođe, jasno moraju biti predstavljeni podaci o proizvodu, robi ili usluzi, a cena mora biti iskazana nedvosmisleno (uključujući i troškove). Informacije o domaćim firmama možeš pronaći u Agenciji za privredne registre, Narodnoj banci Srbije i Poreskoj upravi.
  • Legalni sajtovi i redovna poslovna komunikacija po pravilu teku po utvrđenim procedurama. Na primer, prilikom online kupovine, potrebno je otvoriti nalog, popuniti „korpu“, saglasiti se sa uslovima prodaje, izabrati način plaćanja i tako dalje. Ako komunikacija počne da odudara od te procedure, recimo, ako ti stigne mail s dodatnim zahtevima ili nepredviđenom ponudom da probaš nešto drugo, obrati posebnu pažnju.
  • Pravna zaštita

    U teoriji je moguće da se utvrdi odgovornost stranog državljanina, pa i da se od njega nadoknadi šteta, međutim, u praksi je takvo nešto teško ostvarivo iz pravnih ali i tehničkih razloga (prvo treba utvrditi o kojoj se osobi radi).

    U slučaju da si žrtva prevare na domaćem terenu, zgodno je znati da je prevara krivično delo. Firme i organizacije mogu zadesiti prekršajne i druge sankcije, a uvek je moguće tražiti naknadu štete.

    Za prijavu prevare na Internetu možeš se obratiti Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije ili Odeljenju za visokotehnološki kriminal javnog tužilaštva. U slučaju da nisi siguran o čemu se radi, možeš se obratiti i udruženju za zaštitu potrošača ili servisu Klikni bezbedno.

    Deo teksta preuzet sa http://upravusi.rs/bezbednost-kat/nasilje-na-internetu/finansijske-prevare-na-internetu/

    SPAM ili neželjena pošta

    Svaka osoba koja na internetu ima otvorenu e-mail adresu, može nam reći da je često u svom inbox-u nalazila neželjenu poštu ili spam. Dok se kod nekih neželjena pošta pojavljuje u inbox-u, kod nekih mail servisa postoji posebna fascikla obeležena kao “SPAM“ ili „Neželjena pošta“ . Neželjenom poštom ili spam-om mogu se nazvati nagradne igre, pokloni, lanci sreće, molbe za pomoć, itd. Te neželjne pošte mogu biti dosadne i zbog toga vam nudimo nekoliko saveta kako da se zaštitite od neželjenih poruka.

  • Ne otvarajte neželjene poruke, izbrišite ih bez prethodnog otvaranja. Otvaranjem poruke obaveštavate pošiljaoca da vaša e-mail adresa postoji.
  • Nikada ne odgovarajte na spam poruke bez obzira šta se od vas traži, i na ovaj način obaveštavate pošiljaoca o validnosti vaše e-mail adrese.
  • Ne kupujte proizvode koji se reklamiraju putem spam poruka bez obzira koliko povoljni bili. Ukoliko kupite proizvod očekujte joj više reklamnih poruka u vašem poštanskom sandučetu.
  • Ne uplaćujte dobrovoljne priloga ukoliko poziv dobijete preko spam poruke, to je verovatno prevara, siromašni i bolesni neće dobiti vaš novac. Ukoliko želite da pomognete uplatite novac na račune ugroženih koje vidite na državnoj televiziji ili drugim sredstvima javnog informisanja koja su od poverenja.
  • Ne prosleđujte spam poruke npr. lančana pisma, dovoljno je što ste dobili spam, ne morate i sami da postanete spam-er. Ukoliko nastavite sa prosleđivanjem vaša adresa će stići i kod ostalih spam-era, zaključite sami, dobijaćete još više neželjenih poruka.
  • Nemojte prosleđivati spam poruke, jer postoji opasnost da je poruka sadržala virus, samim tim i vi postajete pošiljalac virusa.
  • email-spam

    Mala pomoć roditeljima!

    Ovo je par specifičnih zlatnih pravila za roditelje:

    Naučite vašu decu da čuvaju lične podatke ( broj telefona, adresu…) privatnim.

    Internet

    Upoznajte servise i sajtove koje koriste vaša deca.

    Naučite decu da budu obazriva: ne treba da veruju svemu što vide ili pročitaju na internetu.

    Podstaknite decu da vam kažu za sve što nađu a da je sugestivno, nepristojno, preteće ili čini da se osećaju neprijatno.

    Nemojte odmah kriviti dete ako primi ili pristupi nečemu nepristojnom – možda je to bilo slučajno.

    Koristite internet kao porodičnu aktivnost i ako je moguće, bolje držite kompjuter u dnevnoj sobi nego u dečijoj sobi.

    internet

    Pokušajte da upoznate prijatelje vašeg deteta na mreži, kao što biste upoznali njegove druge prijatelje.

    Pokušajte da ne koristite kompjuter ili internet kao elektronsku bebisiterku.

    Internet-Dangers-for-Kids

    Postavite vaša zlatna pravila i posle njihovog odabira, zalepite ih na stranu kompjutera.

    Uživaj u surfovanju!

    Preuzeto sa http://sr.netlog.com/go/helpdesk/security/view=parents

    Fejsbuk basic pravila

    DESET STVARI KOJE ODSAD, MOLIM TE, NE RADI!

    1. Nemoj da šalješ sve moguće pozive. Na kraju krajeva, ne mora baš svako obraćanje prijatelju da bude preko Facebooka.

    2. Automatske aplikacije u vidu poruka… Nemoj da podstičeš grižu savesti drugih tako što ćeš objaviti da si upravo pretrčao/la 10 kilometara za 40 minuta.

    3. Ne postavljaj fotografije s ručkova ili večera – pa sve da si ih i sam/a pripremio/la. Ili se ti možda zoveš Džejmi Oliver?

    4. Nikada, ali nikada, nemoj da lajkuješ sopstvene fotografije ili komentare.

    5. Nemoj da pomešaš čet s postovima.

    6. Ne moraš baš u svakoj prodavnici ili kafići da se konektuješ na internet, te da prijatelje izluđuješ novostima poput: „Kupio/la sam pastu za zube“ ili „Ručam…“.

    7. Trudi se da izbegavaš slanje zahteva prijateljima za igricu ili da objavljuješ status „Odigrao/la sam FarmVille“. Ne moraju svi da znaju da ipak radije provodiš vreme u virtuelnoj stvarnosti nego u njihovom društvu.

    8. Nema potrebe da otvaraš spam poruke.

    9. Ne treba prijatelje s liste da taguješ baš uvek, pogotovo ne na neprivlačnim fotografijama.

    10. Nikako ne postavljaj svoju fotografiju na koju držiš karton s natpisom „Ako dobijem milijardu lajkova, (dobiću, kupiće mi…) „.

    Tekst preuzet iz magazina “JOY” .