Category Archives: Opšte opasnosti interneta

Iskreno verujem da ti nije baš zabavno da slušaš i čitaš o raznim opasnostima uključujući i opasnosti koje vrebaju na internetu, a takođe možda i misliš da si o tim opasnostima dosta toga već čuo/čula. Ipak, zaista želimo da iskoristimo ovu priliku da od brojnih rizika i opasnosti koje postoje izdvojimo nekoliko najčešćih i podsetimo te na njih, čisto da ih imaš u vidu i iskoristiš snagu svog mišljenja da se čuvaš i donosiš mudre odluke.

Koristi od interneta

U mlađem uzrastu Internet je za dete potpuno beskoristan, s
obzirom na to da ono nije u stanju da pojmi njegov pravi smisao i
funkciju. Većem broju dece ovaj medij je čak i dosadan, a način
komuniciranja na njemu – bezličan. U slučajevima kada dete samo
pronađe nekakav – njemu dostupan – smisao Interneta, ono ga svakako
neće korisno upotrebiti, a najčešće će to biti samo besmisleno
«muljanje» po sajtovima. Ono što bi na Internetu moglo da privuče
dete u mlađem uzrastu jesu prevashodno aktivne igrice, koje su u većini
slučajeva nasilne i predviđene za gubljenje vremena. Sve dok dete ne
bude u stanju da racionalnim putem pronađe istinski smisao Interneta,
ovaj medij nikako ne bi trebalo da mu se nameće silom. Faza učenja
rada na računaru opredeliće ga za Internet, te će ono ubrzo postati
svesno želje za njegovom kreativnom upotrebom. Na samom početku
dete treba usmeriti na sadržaje koji bi mu mogli biti
interesantni:
najbolje na one koji su u vezi sa hobijem i školom. S obzirom na to da
dete u početku i nije svesno mnogobrojnih mogućnosti Interneta,
neće ni imati priliku, a ni potrebu da istražuje u drugim pravcima, od
kojih neki mogu biti izrazito opasni.

Advertisements

Pravci prevencije

Zadatak roditelja sastoji se u tome da upute svoje dete ka onom što
je za njega dobro i korisno, a da ga odvrate od onog što je i beskorisno
i opasno. Stav “Bolje da je u sobi, barem znam gde je…” ne pruža
nikakvu sigurnost, ukoliko dete komunicira sa zlonamernicima i
upija njihove pogubne ideje putem Interneta. Pasivnost roditelja igra
ključnu ulogu u visokom stepenu rizika koji preti njihovom detetu.
Oni bi trebalo da budu svesni činjenice da, kada svom detetu kupuju
računar, i sami zajedno sa njim kreću u novi svet za koji ne treba puno
znanja, ali je potrebno mnogo opreza, posvećenosti i neprestanog
proučavanja detetovih interesovanja.

Pravci prevencije:
– upoznavanje roditelja sa detetovim interesovanjima
– upućivanje deteta na mogućnosti korisne upotrebe računara
– nenapadno nametanje pravaca njegovog korišćenja
– softversko ograničenje računara bez detetovog znanja
– pregled istorije korišćenja Interneta i računarskih programa
-razgovor o sajtovima koje dete posećuje i komentarisanje njihovih
dobrih i loših karakteristika
Ipak, najbolje preventivno rešenje jeste učešće roditelja u dečijim
aktivnostima i njihovo neumorno upućivanje dece na to da sama nauče
da prave razliku između dobrog i lošeg. Mnogo je načina da
zlonamernici priđu deci, a sama deca bi, uz pomoć roditelja, trebalo da
nauče ih prepoznaju već u početnom stadijumu, i to na generalnom nivou, te da odlučno od sebe odbijaju takve kontakte.

Izazovi za decu

Današnja sredstva komunikacije dostupna su i najmlađem uzrastu, a
njihova nekontrolisana upotreba u sprezi sa prirodom dece koju odlikuju
želja za zabavom, radoznalost i naivnost – u znatnoj meri uvećava stepen
rizika od nasilja na Internetu. U najmlađem dobu, ove suštinske odlike
deteta predstavljaju najplodnije tle za najrazličitije zloupotrebe, dok je u
starijem dobu prisutan još i snažan uticaj okoline.
Uticaj okoline oblikuje se najčešće u društvu korisnika mreže koji svoja
zanimljiva sajber iskustva prenose na vršnjake. Sasvim je uobičajeno
da kod dece preovladava želja da se iskusi ono što su iskusili i njihovi
vršnjaci.
Izazova može da bude mnogo, a kreatori sajtova će ih u svako doba imati
u vidu, ne bi li nekako uspeli da postignu svoje ciljeve. S druge strane,
roditelji bi u svakom trenutku trebalo da drže na umu činjenicu da se njihovo dete ne igra sa računarom nego sa ljudima koji osmišljavaju sajtove
i računarske igrice sa nekim ciljem, najčešće negativnim po određenu
vrstu korisnika. Čak i ako su ti uticaji naizgled neutralni, ipak ostavljaju negativne posledice, jer preterano upijanje besmislenih i beskorisnih
informacija može da predstavlja uzaludno izgubljen deo detinjstva.
Računar detetu treba predstaviti kao alatku za koristan rad, a ne kao
sredstvo za beskonačnu igru i zabavu.
Drugi korak predstavljaju igrice koje zaslepljuju um. Retke su,
međutim, korisne igre, a takve se često smatraju i dosadnim.
Računarske igrice predstavljaju jedan od negativnih oblika zabave
koji nudi Internet, budući da pritajeno vrše veliki uticaj na ponašanje i
identifikaciju ličnosti deteta.
Treći korak jeste upravo Internet, sa svim svojim dobrim i lošim karakteristikama. Suštinski, Internet uopšte nije nekakvo zlo koje se nameće
savremenom čoveku. Kao i sve drugo, i Internet ima svoje dobre i loše
aspekte. Kao i u svim drugim segmentima života, i na Internetu će se
uvek naći neko ko će iskoristiti ponuđene mogućnosti za realizaciju
svojih loših namera.
Ono što je od strane roditelja neophodno učiniti na samom početku
upoznavanja deteta sa računarom, jeste da se njegova mašta
usmeri prema njegovim osnovnim interesovanjima. Odnos prema
računaru mora biti kanalisan prema njegovim pozitivnim upotrebnim
vrednostima.
Najveći deo problema sadrži se u shvatanju Interneta kao dela
računara, ali i u tome što se na njega gleda više kao na igru nego na
korisnu stvar.
Roditeljima dodatnu lažnu bezbednost pruža osećaj da je dete
koje surfuje po Internetu ipak sve vreme kod kuće, u svojoj sobi.
Međutim, pedofili razgovaraju sa njihovom decom svega par metara
od dnevne sobe u kojoj oni borave. Decu su roditelji ranije učili da ne
stupaju u kontakt sa nepoznatim osobama, ali danas oni jednostavno
ne shvataju da je Internet kanal sa najbogatijim mogućnostima
komunikacije i da je njihovo dete u visoko rizičnom položaju, budući da
svakodnevno stupa u kontakt sa gomilom nepoznatih i potencijalno
opasnih ljudi.

Blud

Jedan od najrasprostranjenijih načina zloupotrebe maloletnika na Internetu jeste blud. Istraživanja sprovedena u Hrvatskoj potvrdila su rezultate svetske statistike po kojima svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak dožive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Negativnim
sadržajima na Internetu najizloženija su deca predtinejdžerskog i tinejdžerskog doba – u uzrastu od 10. do 13. godina koja još uvek nisu u stanju da definišu sebe, niti mogu tako lako da uoče razliku između normalnog i neuobičajenog stava drugih odraslih osoba prema
njima, zbog čega i jesu najpodložnija uticajima. Napadi na njih su direktni i nasilni, a počinju uglavnom druženjem na forumima i u Chatsobama, sistemom lažnog predstavljanja «lovaca». Nakon određenog vremena druženja i sticanja poverenja kod žrtve, «lovac» zakazuje lični
sastanak. Maloletnik je ubeđen da treba da se upozna sa vršnjakom, a iznenađenje koje će uslediti po susretu završiće se, u većini slučajeva, nasiljem. Posle toga, žrtva se ucenom i strahom primorava na ćutanje i ponavljanje čina. Posledice, psihološke, a neretko i fizičke prirode, na njoj ostaju trajno i, kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasičnim
zlostavljanjem ili silovanjem.
O načinima zloupotreba se možete informisati na stranicama sajta:
http://www.internetservis.co.yu; teme: Trafiking, Trgovina organima,
Pornografska industrija, Vikend turizam, Pedofilija, Srbija.XXX, Sekte
na Internetu, Deprogramiranje dece.

Sugestija
Sugestija je oblik napada sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje, svesno ili
nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naročito stoga što može da rezultira teškim
bolestima, pa čak i smrtnim slučajevima. Lakši vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu žrtvu mogu se naći na sajtovima čiji sadržaji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vežbi i sličnih aktivnosti.Ciljnu grupu ovakvih sajtova čine u najvećoj meri devojčice
tinejdžerskog uzrasta.

Krađa

Krađa
Krađa u direktnom ili indirektnom obliku (u kojoj žrtva i
ne mora svesno učestvovati) treća je vrsta zloupotrebe maloletnika
preko Interneta. Kao i u prethodnom slučaju, u direktnoj formi uticaja
na potencijalnu žrtvu, zloupotreba se vrši tako što joj se u početku
jasno stavlja do znanja stepen rizika u koji se upušta, ali i visoka dobit
koja iz toga proizilazi. U indirektnoj formi, uticaj se formira postepeno,
tako da potencijalna žrtva najčešće i nije svesna rizika do samog kraja:
njoj se strpljivo prilazi metodom stvaranja međusobnog poverenja.
Na sajtovima se često nudi pomoć tipa savetovališta koje ima za cilj
prepoznavanje psihološkog profila maloletnika, oko kojeg se naizgled
stvara prijateljsko i zaštitničko okruženje. U daljoj komunikaciji
od žrtve se prikupljaju infomacije u vezi sa njenim materijalnim
statusom, porodicom, navikama itd. Razvoj situacije u najvećoj meri
zavisi od pomenutih faktora: prikupljeni podaci o terminima izlaska
članova porodice iz kuće i vrednostima koje ona poseduje omogućuje
jednostavnu i lako izvodljivu pljačku. U drugim varijantama, u istu
svrhu moguće je iskoristiti i informacije o brojevima kreditnih kartica
kojima maloletnik plaća svoje učešće u nagradnim igrama. Takođe, sve
češće smo svedoci i potpune krađe identiteta u zapadnim zemljama i
sve češće u Srbiji. Najčešće žrtve ovakve vrste zloupotrebe jesu deca
sa srednjim ili dobrim materijalnim statusom porodica iz kojih potiču,
kao i adolescenti koji traže savete ili učestvuju u nagradnim igrama,
anketama i sličnim vidovima zabave. Materijalni gubitak u ovim
slučajevima brz je i trenutan, mada postoje i primeri koji se, doduše,
javljaju znatno ređe – da se brojevi kreditnih kartica koriste tokom
dužeg perioda, pri čemu se sa računa skidaju manji iznosi u određenim
vremenskim intervalima.

Vršnjačko nasilje

Vršnjačkim nasiljem putem Interneta naziva se podsticanje grupne
mržnje, napadi na privatnost, uznemiravanje, praćenje, vređanje,
nesavestan pristup štetnim sadržajima i širenje nasilnih i uvredljivih
komentara. Ono može uključivati još i slanje okrutnih, zlobnih, nekad
i pretećih poruka, kao i kreiranje Internet stranica koje sadrže priče,
crteže, slike i šale na račun vršnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na
postavljanje fotografija vršnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev
posetiocima da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno
da glasaju za osobu koja je najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u
školi. Deca na nekoj od popularnih Internet stranica neretko traže od
ostalih da navedu ime i opis osobe koju najviše mrze, sa ciljem da žrtvu
osramote pred što većim brojem ljudi. U nasilje na Internetu spada i
“provaljivanje” u tuđe e-mail adrese, te slanje zlobnih i neugodnih
sadržaja drugima. Za nasilje među vršnjacima karakteristično je
nekoliko oblika komunikacije, uključujući zvuk, animacije i fotografije,
s tim što se ono najčešće izvodi u takvim komunikacijskim vidovima u
kojima identitet počinilaca može ostati – a najčešće i ostaje – skriven. Nedostatak socijalnih i kontekstualnih naznaka, kao što su govor tela i ton glasa, može imati mnoštvo učinaka,
budući da u ovom slučaju ne postoji opipljiva, afektivna povratna informacija
o tome da li je određeno ponašanje u komunikaciji prouzrokovalo štetu
sagovorniku. Anonimnost počiniocima online-nasilja daje osećanje
slobode od odgovornosti i mogućnost da nekažnjeno narušavaju socijalne
norme i ograničenja. U svim navedenim slučajevima žrtve su uglavnom deca koja su svojom voljom prišla rizičnim sadržajima i prihvatila izazov. Zakon o slobodi medija jedna je od najvećih prepreka u instaliranju agresivnijeg legalnog mehanizma zaštite dece od svih vrsta
iskorišćavanja u sajber prostoru.

Ilegalna trgovina

Prodaja i distribucija ilegalnih artikala – medikamenata, narkotika,
oružja i slično predstavlja oblik delovanja vezan uglavnom za sektaške
organizacije i kriminalističke grupe. Privlačenje članova ostvaruje se
preko ponuda o brzoj zaradi, ali se već po prvom obavljenom poslu
žrtva ucenjuje i silom primorava na dalje usluge. Najčešće žrtve su
deca uzrasta od 12 godina pa nadalje, koja potiču iz porodica sa
margine društva, sa teškim materijalnim i socijalnim statusom. U
želji za brzom i lakom zaradom, kojom bi bilo moguće izbaviti se iz
egzistencijalnih nedaća, ta deca svesno prihvataju rizik ovakvog
posla, odlučni da ga obave samo jednom i da se potom iz njega
izvuku. U početku zaista nema laži i primoravanja: žrtvama se jasno
daje do znanja u čemu se njihov posao sastoji i koji je njegov istinski
cilj, ali im se obećavaju i ogromne novčane nagrade, s tim što su ova
obećanja redovno propraćena pričama o boljoj i svetlijoj budućnosti.
Međutim, čitava priča obično se završava hapšenjem ove dece posle
samo nekoliko obavljenih poslova, te njihovim zatvaranjem u kaznene
ustanove na kraće ili duže vreme.

Trafiking

Trafiking je među prvim u nizu zloupotrebe. Na poslovnim sajtovima
najčešće maskiran u vidu veoma primamljivih ponuda za dobro plaćen
posao u inostranstvu. Posetiocima ovih sajtova nudi se mogućnost da,
uz malo truda sa poveriocem posla (i to o njegovom trošku), dobiju
posao na određeno vreme. Saradnja se pri tom obično dokumentuje
lažnim ugovorima i garancijama, ne bi li sve izgledalo krajnje uverljivo i
verodostojno.
Žrtva na sajtu popunjava formular-prijavu sa detaljnim informacijama
o svom materijalnom, porodičnom i zdravstvenom statusu, čime u
potpunosti otkriva svoj profil po kojem će se vršiti dalji uticaj. Kada
sa liste prijava «otpadnu» rizični slučajevi, sa onima koji su ušli u
uži krug organizuju se lični kontakti, da bi u završnoj klasifikaciji
bivali regrutovani isključivo «bezbedni» pojedinci koji se veoma
lako «pakuju» za put, pri čemu im se sugeriše njegova tajnost pod
izgovorom «navale kandidata» na dobar posao. Žrtve trafikinga
najčešće su deca u uzrastu od 12-22 godine, sa niskim materijalnim
i socijalnim statusom porodica iz kojih potiču. Oni uvek završavaju
kao jeftina radna snaga u inostranstvu, gde su, lišeni pasoša i novca,
primorani da se bave ili prostitucijom ili teškim fizičkim radom koji nije
plaćen. Daljim direktnim ucenama i zastrašivanjima, žrtve trafikinga
postaju dugoročni robovi.

Način zloupotrebe dece

Prema dosadašnjim procenama, na Internetu postoji nekoliko hiljada organizacija koje se bave nekim od mnogobrojnih načina iskorišćavanja dece. Veliki broj tih organizacija legalno su
prijavljena preduzeća, humanitarne ili nevladine organizacije sa pravnim identitetom, definisanim službama i razvijenim imidžom.
Njihovo predstavljanje u javnosti nedvosmisleno upućuje na službe za pružanje raznih vrsta pomoći, počev od humanitarnih materijalnih donacija, preko psihološke pomoći ugroženim grupama (deci razvedenih roditelja, deci sa lošim materijalnim i socijalnim statusom, itd.), pa sve do poslovnih ponuda sa dobrim i sigurnim zaradama.
Međutim, ispod «šarenog plašta» primamljivih mogućnosti za bolji život najčešće se kriju ciljevi trafikinga, prostitucije, raznih vrsta krađa i drugih načina iskorišćavanja žrtava.
S druge strane, postoje anonimni sajtovi iza kojih stoje kriminalističke grupe koje deluju potpuno ilegalno, dok u treću grupu spadaju pojedinci (psihijatrijski slučajevi) koji imaju direktan pristup žrtvi u nameri da ostvare svoje ciljeve, od kojih je na prvom mestu seksualno
zlostavljanje. Manji broj – ali u globalnim razmerama, broj veoma zabrinjavajuć – čine pojedinci koji deluju sa namerom sakaćenja, pa čak i ubistava.
Zajednička osobina takvih «lovaca» jeste njihov neverovatno «iskren» nastup, pun emocija, razumevanja i saosećanja prema potencijalnoj žrtvi. Mnogi od njih ponudiće, uz sve to, još i dobar posao sa odličnom zaradom. U prvom slučaju radi se o čitavom lancu kriminalističkih
grupa koji se kriju iza legalnog javnog delovanja, dok se druga dva primera odnose najčešće na pojedince koji deluju na lokalnim ili geografski ograničenim nivoima.

Internet prevare decenije

U prošlom članku smo pisali o internet prevarama. Možemo reći da se prevare dešavaju svakog dana svuda u svetu. U ovom članku ćemo navesti najčešće internet prevare. Možda se u nekom primeru čak i pronađete.

Nigerijska “419” prevara: Prva internet prevara koja predstavlja modernu verziju prevare iz 1588. godine pod nazivom “španski zatvorenik”, u kojoj je prevarant ubeđivao potencijalnu žrtvu da je rođak bogataša kojeg je zarobio kralj Filip Drugi i kojeg je moguće osloboditi iz zatvora potplaćivanjem vlasti. Žrtvi se i nekoliko vekova ranije obećavalo ono što se obećava žrtvama verzije iste prevare digitalnog doba – višestruko uvećani novčani iznos od onoga koji žrtva daje kako bi pomogla bogatašu. Savremena verzija “španskog zarobljenika” obično podrazumeva email koji ćete dobiti od nekoga kome treba usluga transfera novčanih sredstava “zarobljenih” u dalekoj Nigeriji. Prevaranti obećavaju nagradu za pomoć uz uslov da prosledte početnu sumu (a reč je o vašem novcu!), obično preko Western Uniona, kao nadoknadu za bankarske troškove. Jednom kada pošaljete novac, prevaranti sa vašim novcem nestaju bez traga.

Inostrana lutrija: Prevara sa manje uverljivim scenarijom od prethodne. U emailu u kome vas obaveštavaju da se dobitnik lutrije u nekoj stranoj zemlji, u kojoj niste ni učestvovali, od vas će biti zatraženi lični podaci kako bi vam osvojeni novac bio uplaćen na račun. Kao i u slučaju nigerijske prevare, od žrtve se traži novac koji će pokriti troškove transfera nagrade. Naravno, osvojeni novac kao ni vlastiti koji ste uložili nikada nećete videti.

Dvostruka nigerijska prevara: Email sa obaveštenjem o osnovanom fondu za nadoknadu štete žrtvama nigerijske prevare. Šteta će vam navodno biti nadoknađena ukoliko uplatite 1000 dolara.

Odbegla mlada: Prelepa, mlada devojka, obično Ruskinja sa kojom ste se upoznali na internetu gori od želje da vas upozna, kao i vi nju. I taman kada do susreta treba da dođe, pojavljuju se problemi. Potreban joj je novac kako bi mogla da plati troškove puta. Kada dobije novac, više je nikada nećete videti.

Poslovna ponuda: Strana kompanija vam nudi posao koji naprosto ne možete da odbijete – mogućnost da zaradite i do 3000 dolara dnevno radeći od kuće. Naravno, moraćete da date podatke o svom računu u banci kojeg će prevaranti koristiti za čuvanje ukradenog novca a od vas biti zatraženo da im na njihov račun prebacite novac preko Western Uniona. Na taj način postajete saučesnik u izvršenju krivičnog dela (money mules).

Pomoć prijatelju u nevolji: Ne možete da pristupite svom Facebook, Hotmail ili nalogu na nekom drugom sajtu jer je hakovan a lozinka potrebna za prijavljivanje na nalog je promenjena. Za to vreme vaši prijatelji sa hakovanog naloga dobijaju poruku da ste u nevolji, da ste opljačkani negde u inostranstvu, i da vam je potrebna njihova pomoć kako biste platili hotelski račun.

Greška prilikom kupovine: Stari trik u verziji prilagođenoj internetu. Oglasili ste prodaju kuće ili automobila na nekom sajtu. Na oglas se javljaju prevaranti koji žele da odmah sklope posao sa vama i kupe to što prodajete. Šalju vam ček na kome je upisan veći iznos od ugovorenog. Dogovor je ovakav – vi zadržavate ček, ali ćete im poslati razliku, odnosno iznos koji je razlika između dogovorene cene i onoga koji stoji na čeku. Transfer obično ide preko Western Uniona. U trenutku kada shvatate da je ček bezvredan, već ste poslali svoj novac prevarantima.

Primeri prevara preuzeti sa http://www.informacija.rs/Clanci/Internet-prevare-decenije.html